22.МАРТ СВЕТСКИ ДАН ВОДА

Сваке године, 22. марта обележава се Светски дан вода. Резолуцију о томе донела је  Организација Уједињених нација је 1992. Године, с намером да истакне њену важност.

Иако је вода у природи најраспрострањенија материја и покрива 71% површине Земље, само 2,4% воде је слатка вода и може се употребити за задовољење већине људских потреба.

Забрињавајућа је околност што је евидентан стални тренд смањивања расположивих залиха воде по становнику на свим континентима. Овакав тренд последица је првенствено пораста броја становника, климатских промена, пораста броја великих градова и све већег загађивања, посебно површинских вода. Велики број људских активности делује на расположивост воде и њен квалитет, посебно у подручјима са великом густином насељености, развијеном индустријом и интензивном пољопривредом.

За погоршање квалитета вода од посебног значаја је испуштање у воду различитих отпадних вода, уношење топлоте, радиоактивних и чврстих материја. У зависности од типа индустрије у отпадним водама се могу наћи повећане концентрације органских и неорганских материја, а посебно јони токсичних метала и новосинтетизованих органских једињења којих никад није било  природним водама.

У воденим екосистемима, због испуштања отпадних вода, могуће су појаве различитих болести, генетске промене, физиолошке сметње, физичке деформације као и угинуће појединих врста биљака и животиња. Уласком загађења у ланац исхране постоји опасност повећања концентрације опасних материја и у организмима вишег реда, укључујући и човека. На жалост, нежељене последице могу се приметити тек након вишегодишњег нагомилавања загађења у околини, када често буде и касно и када долази до трајног оштећења екосистема.

Процене стручњака су да ће до 2025. године две трећине човечанства осетити озбиљан недостатак воде.

Због тога, када следећи пут одврнете славину сетите се да воду треба користити тако да је  има за све нас, али водити рачуна да је остане довољно и за будуће генерације.

Фото извор: wwwforum-srbija.com                                                                                                                                                                             Аутор: MSc Ивана Пушић

самостални стручни сарадник за заштиту животне средине

ПОТВРДА ЗА ДОБРО ДЕЛО

Дугогодишњи сарадници – наша радница Љиљана Радивојев и професор Максимовић

А како подршка не мора да буде само материјалне природе, подсетио нас је руководилац Службе информисања и пословних комуникација ЈКП ,,Водовод и канализација“, Синиша Гајин овим речима:
,,Ми имамо добро организовану службу информисања, имамо сајт са посебном рубриком за заштиту животне средине, те можете објавити све што сматрате важним за унапређење рада еколошког покрета.“

На основу свега што је речено на овом скупу, можемо закључити да је сарадња еколога и „Водовода“ била веома успешна и да ће у будућности дати још боље резултате. Радоваћемо се захвалницама, зашто да не, јер ћемо знати да чинимо ДОБРО.

Служба информисања и пословних комуникација
ЈКП „Водовод и канализација“ Зрењанин

НИЈЕ ПРИВИЛЕГИЈА БИТИ ЧОВЕК

КВАЛИТЕТ АМБИЈЕНТАЛНИХ ВОДА

ВОДА покрива око 71% површине Земље, али свега 2,5% од ове количине чине слатке воде, условно погодне за коришћење. Због пораста броја становника и развоја индустрије, проблем количине расположивих вода се заоштрава. Напомињемо да се 70% употребљиих вода користи за наводњавање, око 22% за индустрију, а за потребе становништва свега 8%. Наравно, ово је само математичка, просечна процена. Многа подручја у свету не располажу довољном количином воде за пиће, а камоли за наводњавање!!

Иако је вода – ВОДА, наука и струка су је, зависно од позиционирања у природи, поделиле на подврсте:
• Површинска (речна, језерска, морска)
• Подземна (алувијална, изданска, карстна)
• Атмосферска

Сваки од ових назива има за науку сасвим одређено значење и у суштини говори о месту на коме се нека вода налази.у пракси се одомћио израз амбијенталне воде, те се израз КВАЛИТЕТ АМБИЈЕНТАЛНИХ ВОДА користи да би се означио затечени квалитет воде на неком простору без обзира да ли је вода тамо запрљана или не.

Подела вода се, такође, изводи и из њихове намене: за пиће, за купање, за наводњавање, за индустрију. То је научницима дало повода да дефинишу квалитет воде за сваку наведену намену, односно, да успоставе стандарде за квалитет воде.

Категоризација и класификација вода, озбилно схваћене, представљају циљ који себи поставља једна регија, држава, или међународна заједница. Такође, то је филозофија у коју су инкорпорирана убеђења о значају воде за опстанак и развој, знања о водним ресурсима, о процесима у водама, утицају појединих супстанци на живи свет, знања о економској моћи државе да стане иза онога што је декларисано категоризацијом и класификацијом вода. Јер, лако је прописати критеријуме, али је тешко стати иза њих и прихватити их као незаобилазан задатак који тражи озбиљност, знање, упорност, принципијелност, улагања и деловање на ДУГИ рок.

КВАЛИТЕТ ПРЕЧИШЋЕНИХ ОТПАДНИХ ВОДА

ПОРАСТ броја становника и динамичан развој индустрије условљавају стални раст потрошње воде, што доводи до перманентног раста количине употребљених, отпадних вода. Због ширења индустријске производње у отпадним водама се појављује широк спектар загађења.

ПОРЕКЛО И САСТАВ ОТПАДНИХ ВОДА

Основни извор загађивања вода су насеља, индустрија и пољопривреда. Ови загађивачи испуштају отпадне воде преко канализационог система или канала у водопријемнике, или се она одлаже на – земљише!

Отпане воде насеља, поред употребљене воде у домаћинствима, садрже и отпадне воде индустријских постројења и оборинске воде ( падавине). Састав таквих вода зависи од начина живота становништва и врсте индустрије која је ту лоцирана.

За савремено пречишћавање отпадних вода карактеристична је и све присутнија ЗАЈЕДНИЧКА обрада комуналних и индустријских отпадних вода. Све чешће индустријска предузећа испуштају своје отпадне воде у градску канализацију, пошто их претходно само делимично пречисте. Овакви заједнички системи за одвођење могу у одређеном обиму обезбедити ефикасну контролу загађења. Свакако, овде је најзначајнији фактор подобност отпадних вода за заједничку обраду, као и ниво претходне обраде индустријских отпадних вода пре упуштања у канализацију.

Већи део комуналних отпадних вода чине употребљене воде из домаћинстава. За њих је карактеристичан константан састав у једном региону, у дужем периду, што је резултат стандарда и начина живота. Главна карактеристика квалитета комуналних отпадних вода је садржај неорганских и органских материја. А готово једна трећина органских материја одваја се таложењем. Комуналне отпадне воде садрже и микроорганизме, од којих су неки патогени.

ИНДУСТРИЈА је данас највећи загадјивач водних ресурса. У питању је велика количина отпадне воде и широк спектар загађујућих материја. Количина индустријке отпадне воде зависи од процеса производње и застоја, услед редовног ремонта, или хаварија. И количина и квалитет употребљене воде специфична је за сваку грану индустрије.

КАРАКТЕРИСТИКЕ ОТПАДНИХ ВОДА ПО ГРАНАМА ИНДУСТРИЈЕ

• Хемијска, нафтна и петрохемијска индустрија. Специфични параметри: температура, пХ, суспендоване материје, органске материје, азот, фосфор, нитрити, сулфати, калијум, калцијум, флуориди, арсен, никл, хром, хлориди, олово, цинк, бакар, феноли, угљоводоници, цијаниди, титан, силикати, сулфиди, уља, масти…
• Прехрамбена индустрија воду троши за транспорт сировина, излучивање корисних састојака, термичку обраду, расхлађивање, чишћење опреме…
• Индустрија папира толико троши воду да се она сматра као „друга сировина“, поред биљних влакана.
• Кожарска и текстилна индустрија троши воду за припрему сировима и дораду производа. Апараметри загађења ове гране су: температура, пХ, таложиве материје, суспендоване материје, боје, неорганске и органске материје, хром, сулфиди, феноли, уља и масти.
• Металопрерађивачка индустрија троши релативно мало воде, али је загађење специфично и велико.
• Отпадне воде пољопривреде карактерише висок степен органског загађења.Главна карактеристика течног стајњака је висок саџај амомијака.

Треба истаћи да индустријске отпадне воде често садрже материје штетне за објекте, процесе и системе каналисања, као и за особље које ради на њима. Најчешћи загадјивачи ове врсте су:
1. Токсични јони метала
2. Киселине и базе
3. Запаљиве материје
4. Масноће
5. Отровни гасови
6. Детерџенти
7. Влакнасте материје
8. Камен и песак
9. Фенол

Љиљана Радивојев

22.aприл – ДАН ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ

Дан планете Земље је дан кад морамо да се сетимо да загађивањем и уништавањем планете уништавамо и сами себе. Морамо да променимо начин размишљања, потребно је само мало бриге о планети, о природи и о нама и биће боље и нама и њој.

Овај дан се обележава од 1992. године када је током конфернције УН о заштити животне средине и развоју у Rio de Janeir-u усклађен дугорочни програм за промоцију одрживог развоја.

На жалост, то је дан када се многи од нас сете планете на којој живимо, сете се ожиљака које јој наносимо из дана у дан…сете се, планирају како да јој помогну…а онда тај дан прође, и већина заборави. А требало би да сваки дан буде дан планете Земље, да свакога дана размишљамо о томе шта планета чини за нас и како да је сачувамо јер није планета ту само због нас већ треба да је оставимо и наредним генерацијама.

Сви ми желимо да сачувамо нашу планету, али смо обично или превише заузети или превише лењи да учинимо нешто у циљу побољшања услова живота и заштите животне средине. Када би се свако од нас потрудио да малим стварима допринесе заштити животне средине свет би био много боље место за живот.

Нека се овај дан планете Земље разликује од претходних, нека овај 22.април буде дан када ће неки од вас почети мало другачије да размишљају о природи.

Аутор: MSc Ивана Пушић,
самостални стручни сарадник за заштиту животне средине

ВОДА И ОДРЖИВИ РАЗВОЈ

Прилаз развоју са аспекта одрживости настао је као одговор на све већи притисак на природне ресурсе. Проблем воде се може издвојити као најозбиљнији пошто се преко воде добрим делом преламају проблеми производње хране, енергије и заштите животне средине.

Имајући ово у виду, на конференцији УН о водама и животној средини, одржаној још 1992.године, вода је окарактерисана као ограничен извор и економско добро чијем очувању треба стремити и којим треба управљати на начин да се не угрозе интереси будућих генерација и истовремено осигурати ефикасно и правично коришћење.

При планирању одрживог развоја кључни принципи у области вода садржани су у следећем:
• Вода је предуслов (услов без кога се не може) свих живих бића на Земљи.
• Вода је незаменљив ресурс који служи у свим процесима као сировина или средство за рад. У том својству она је једини природни ресурс који је непрекидно у оптицају као општи предмет рада.
• Само чиста, незагађена вода је ЗДРАВА ВОДА. Спречити њено загадјивање значи остварити један од основних принципа одрживог развоја.

Савет ЕУ и Европски парламент утврдили су да циљеви „одрживе политике у области вода“ треба да обезбеде:
• Сигурност снабдевања водом за пиће
• Извор воде треба да буде довољног квалитета и квантитета како би се задовољиле друге економске потребе
• Квалитет и квантитет извора воде треба да буде довољан да заштити и одржи добро стање животне средине.
• Водама треба управљати тако да се спречи или смањи негативан утицај поплава и суша.

ИПАК, и поред свих закона и повеља о води, очигледан је несклад у односу жеља, потреба и могућности. Неравномеран (неправедан?) распоред водних ресурса на Земљи, суочава нас са реалношћу: велики део наше планете заузимају пустиње, док, с друге стране, владају непресушне мочваре. Усуђујем се да кажем да би напоре и истраживања морали усмерити на решавање овог проблема. Високо развијени свет већ деценијама троши милијарде и милијарде долара на истраживања свемира. Тражимо воду на Марсу, на сатурновим сателитима… Можда би само делић тих средстава био довољан да се ископа бунар у Сахари.

Љиљана Радивојев

ВОДА И ЖИВОТНА СРЕДИНА

Развијање бољег система управљања ресурсима је неопходно, како би се ублажио негативан утицај човека на животну средину. У том смислу треба интегрисати научна истраживања, закон, политичке акције и реакције јавности. Да би те активности имале резултата, потребно је систем управљања непрестано снабдевати одговарајућим и тачним информацијама о стању животне средине која је под константним утицајем природних појава и деловања људске популације. Веома је важно остварити и одржати склад између економског развоја и осталих система, у овом случају водопривреде и заштите животне средине. Не сме се заузети конзервативан став, који се заснива на забранама било какве индустријске активности, јер сиромаштво, оскудица виталних ресурса (вода, енергија) увек негативно утичу на животну средину.

Вода као ресурс се вреднује количином, квалитетом и положајем.

Љиљана Радивојев

22. МАРТ СВЕТСКИ ДАН ВОДА

Организација Уједињених нација је 1992. године прогласила 22. март за Светски дан вода, с намером да истакне њену важност. Ближимо се времену када ће потреба за водом премашити њене залихе. Након тога нужно престаје развој, започињу борбе за воду.

Процене стручњака су да ће до 2025. године две трећине човечанства осетити озбиљан недостатак воде.

Због тога, када следећи пут одврнете славину сетите се да воду треба користити тако да је има за све нас, али водити рачуна да је остане довољно и за будуће генерације.

ПРЕЗЕНТАЦИЈУ МОЖЕТЕ ПОГЛЕДАТИ ОВДЕ

Аутор: MSc Ивана Пушић,
самостални стручни сарадник за заштиту животне средине