Kako da rešim problem?
Niste sigurni kome treba da se obratite. Pozovite dispecera Vodovoda na 023/534-097 ili nam se obratite putem sajta.
Partneri ViK
JP "DIREKCIJA ZA IZGRADNJU I UREĐENJE ZRENJANINA"
JKP "ČISTOĆA I ZELENILO" ZRENJANIN
JSP ZRENJANIN
NIJP ZRENJANIN
Begejska petlja
Šetajući obalama zrenjaninskih jezera, možda se neko i upita kakva su to jezera, kako su nastala, kakva je voda u njima. Malo ko zna da za tu vodu garantuje tim stručnjaka na čijem se čelu nalazi diplomirani tehnolog, Desanka Tošić.
U sklopu regulacije Begeja, presecanjem meandra u centralnom gradskom području, formiran je sistem jezera nazvan Begejska petlja, koju čine tri jezera, dve stanice za prečišćavanje i distribucioni centar - sistem cevovoda. Za prečišćavanje vode koristi se tehnologija francuske firme Degremon, koja je još pre više od dvadeset godina istraživala mogućnost prečišćavanja naše vode za piće.
Kvalitet vode u jezerima zadovoljava projektom zadate parametre, a analize se rade na svake dve nedelje.
Pre desetak dana jezera su ponovo nastanjena ribama. U pitanju je mlađ amura i tolstolobika, koji su biljojedi i održavaju prirodni nivo vodenog bilja i algi. Drugo jezero je još u vezi sa rekom i ima visok stepen mulja.
Poseban kvalitet jednog grada je da se nalazi u kontaktu sa vodom. Zrenjanin ima tu povoljnost da se nalazi na otvorenoj vodi - vodotoku Begej i veštački formiranim jezerima i to u užem gradskom tkivu. Nisu retki primeri gradova, koji to nemaju, te grade veštačka jezera uz velike troškove. Izgradnjom Hidrosistema DTD, Begej je regulisan na taj način da je meandar Begeja dužine oko 2,8 kilometara, nazvan „Begejska petlja“, postao sporedni rukavac, a kao takav, usled nataloženog mulja, izvor zagađenja životne sredine.
Dobro smišljenim poduhvatom započeta je 1980. godine revitalizacija ovog problematičnog područja, prvo studijskim i istražnim radovima, projektovanjem i konačno izgradnjom ove „oaze odmora i rekreacije“, takoreći u centru grada. U to vreme bilo je pristalica rešenja da se ovaj meander naspe zemljom i pretvori u zelenu površinu, ali ipak je preovladala ideja sa jezerima.
Formirana su tri jezera: 1, 2, 3 sa pregradama nazvanim „Dom mladosti“, „Berbersko“, „Žitoprodukt“ i „Jugopetrol“. Uporedo sa izgradnjom jezera (osim jezera 2), izgrađeni su uređaji za punjenje i pražnjenje jezera i kondicioniranje (popravku kvaliteta) vode. Da bi se sprečilo dalje zagađivanje jezera izgrađena je fekalna (potpuno), kišna kanalizacija (delimično), kao i drenažni sistem (delimično) pored obala jezera 1 i 2. Osim radova na izgradnji pregrada, obavljeno je čišćenje mulja i iskop sa uređenjem obala jezera 1 i 2, dok je jezero 3, u nedostatku sredstava, ostavljeno za kasnije sa pripadajućim infrastrukturama. Izgrađeno je postrojenje za primarno prečišćavanje vode na pregradi „Berbersko, koje sada služi samo za jezera 1 i 3, a postrojenje za sekundarno prečišćavanje vode na pregradi „Žitoprodukt“ delimično je izvedeno, a treba da služi za dopunsko prečišćavanje vode, obzirom da je jezero 2 namenjeno za kupanje.
Ovakav i delimično izgrađeni sistem jezera značajno je doprineo poboljšanju životne sredine na ovom prostoru. Glavnim projektom, po kome su izvođeni radovi, predviđeno je tzv. „prelazno“ rešenje, a kasnije „konačno“ rešenje. Međutim, ovo rešenje je, iako tehnički veoma dobro, izuzetno skupo, jer predviđa uklanjanje obaloutvrde od betonskih ploča i postavljanje vertikalne obaloutvrde od čeličnih (Larsen) talpi, sa formiranjem betonske „kontaktne“ staze pored samog jezera po vrhu obaloutvde.
„Prelazno“ rešenje za jezera 1 i 3, koje je sada u upotrebi, pokazalo je svoje negativne strane deformacijom obala jezera (klizanja i sleganja betonskih obloga i obrušavanje kosina). Pokušaj sanacije nije uspeo, već se ovaj proces i dalje nastavlja.
KORISTEĆI podatke dobijene prilikom projektovanja sanacije obala jezera I i III iz 1997. godine, došlo se do zaključka da se izvrše izmene i projekta za uređenje jezera II. Ovo tim pre, jer radovi na ovom jezeru nisu izvođeni i ono je ostalo neuređeno. S obzirom da je jezero II predviđeno za kupanje, projektom njegovog uređenja, izrađenim 1999. godine u Direkciji za izgradnju i uređenje grada, predviđene su veće „suve“ površine (plažne kosine u nagibu 1:6) gde to lokalni uslovi dozvoljavaju. Stabilnost ovakve obale nije ugrožena, a nasipa se i slojem šljunka debljine 20 santimetara, dok bi se na drugim delovima obale (desna obala u smeru bivšeg toka Begeja) primenilo isto tehničko rešenje sa troslojnim „obratnim“ filterom u nagibu 1:2, kao kod jezera I i III.
Planirana je izgradnja staza za šetanje pored jezera a iznad nje zatravljena zemljana kosina. Na ovaj način bi se dobilo odmah konačno rešenje. Projekat je predvideo i promenu dispozicije uređenja jezera II, jer se na taj način može doći do značajnih ušteda prilikom izvođenja zemljanih radova - boljim rasporedom zemljanih masa iz iskopa i nasipa. Tako je jezero II podeljeno u dva jezera II/1 i II/2 izgradnjom nove pregrade.
Posle pražnjenja jezera predviđeno je čišćenje mulja do zdravog tla i njegovo odvoženje na deponiju. Postoji mogućnost da se, posle ceđenja i sušenja mulja, on iskoristi za nasipanje postojećih pregrada do kote 77 m.n.m. Ovi radovi se mogu izvoditi i zimi kada se, posle pražnjenja jezera, mulj zamrzne i kao takav postane pogodan za iskop i transport buldožerom do privremene deponije, kao što je to bilo proteklog januara.
Za potrebe uređenja jezera II treba izgraditi dodatni sistem cevovoda za punjenje i pražnjenje oba jezera II, kao i za recirkulaciju vode. Jezera II/1 i II/2 moguće je puniti i prazniti posebno ili istovremeno, kao obavljanje recirkulacije vode. Funkcionisanje jezera II može biti i pre potpunog završetka postrojenja za sekundarno prečišćavanje vode (dodatno filtriranje, ozoniranje, hlorisanje), za koje je oprema većim delom nabavljena, a nije ugrađena. U ovom slučaju jezera II se uključuju u sistem recirkulacije vode prečišćavanje na postrojenju za primarno prečišćavanje, koje sada koriste jezera I i III.
Za slučaj da se završi postrojenje za sekundarno prečišćavanje, voda iz jezera II recirkulacijom se ponovo vraća na prečišćavanje na ovo postrojenje, Funkcionisanje sistema za jezera II, kao i za jezera I i III, treba regulisati tehničkim pravilnikom.
Radove je moguće izvoditi, na bazi novog detaljnog projekta u više faza. Procena ukupne vrednosti radova po glavnom projektu iznosi oko 380 hiljada evra.
Jezera II su objektivno najinteresantnija za funkciju Sistema „Begejska petlja“, jer su predviđena za neposredni kontakt sa vodom (kupanje), čime bi se izbeglo korišćenje jezera I i III u te svrhe.
S obzirom na to da je sistem „Begejska petlja“ funkcionalna i tehnološka celina, naročito značajan za potrebe kvalitetnije životne sredine, dati su podaci i tehničke prirode, bitni za njegovo pravilno korišćenje i održavanje. Posebno je potrebno da se građani upoznaju sa poslom koji je urađen iz njihovih sredstava putem samodoprinosa, kako bi se odgovornije odnosili prema izgrađenom delu sistema. Sada znatne količine čvrstih otpadaka, plastike pa čak i kontejneri sa smećem, završavaju u jezerima u kojima se sva količina vode prečišćava i popravlja njen kvalitet.