Kako da rešim problem?
Niste sigurni kome treba da se obratite. Pozovite dispecera Vodovoda na 023/534-097 ili nam se obratite putem sajta.
Partneri ViK
JP "DIREKCIJA ZA IZGRADNJU I UREĐENJE ZRENJANINA"
JKP "ČISTOĆA I ZELENILO" ZRENJANIN
JSP ZRENJANIN
NIJP ZRENJANIN
List Zrenjanin
Milorad Bjelogrlić, direktor „Vodovoda“ o snabdevanju grada vodom
Cena guši slavinu
Povećanjem cene vode za 10 dinara, sa 12 na 22 dinara po potrošenom kubiku, „Vodovod“ bi godišnje inkasirao skoro sto miliona dinara i tako obezbedio deo toliko potrebnog novca za neophodno renoviranje pojedinih delova vodovodnog sistema.
Vodosnabdevanje u Zrenjaninu je stabilno i uredno i pored dve nepovoljne okolnosti pod kojima već nekoliko godina posluje Javno komunalno preduzeće „Vodovod i kanalizacija“. To je, pre svega, jeftina voda – osnovni proizvod ove firme (hiljadu litara samo 12 dinara) i u skladu sa tim neracionalna potrošnja, posebno u letnjim danima. Ovakva situacija, odnosno nedovoljni prihodi, onemogućava značajnija ulaganja u održavanje mreže, a da i ne pominjemo smanjenje pritiska u cevima - zbog prevelike potrošnje – što takođe utiče na kontinuitet vodosnabdevanja. Na tu temu, ali i o stanju vodovodne mreže, pred početak gradnje fabrike vode, razgovarali smo sa Miloradom Bjelogrlićem, direktorom ovog javnog komunalnog preduzeća.
- Cena vode se nije menjala nekoliko godina pa je Zrenjanin među retkim gradovima gde kubik, odnosno tona vode, da se tako izrazim, košta kao 300 mililitara flaširane, mineralne vode. Da za pomenutih hiljadu litara domaćinstva plaćaju 22, a ne 12 dinara, to bi za nas značilo povećanje prihoda od stotinak miliona dinara jer godišnje potrošačima isporučimo oko devet miliona kubnih metara vode.
Pomenuta neostvarena razlika, i laicima je jasno, nije mala, a iznos bi bio dovoljan za rekonstrukciju izvorišta, bušenje bunara, obnovu mreže, zamene zatvarača, odnosno podizanje čitavog sistema na još viši nivo. Ovako smo prinuđeni da radimo samo najneophodnije poslove da bi sistem funkcionisao svih 24 sata. U tome očigledno uspevamo, jer ni u letnjem periodu nije bilo većih problema u snabdevanju – kaže Milorad Bjelogrlić.
Vodovodna mreža u Zrenjaninu je duga oko 280 kilometara. Građena je pre pedeset godina od ondašnjih materijala i očigledno vek trajanja cevi je pri kraju. Direktor „Vodovoda“ nam potvrđuje da su stručnjaci ove firme itekako zabrinuti zbog dotrajalosti mreže. On kaže da bi godišnje moralo da se obnovi najmanje deset, ako ne i 50 kilometara cevi. Da li će ovakva mreža ispunjavati kriterijume koji će biti postavljeni kada bude sagrađena fabrika vode.
- Svakako da hoće, jer će se posebno pripremiti, očistiti, dezinfikovati, u nekim delovima i obnoviti. Svaki grad u Evropi i u svetu koji je gradio novu fabriku vode, koristio je postojeću vodovodnu mrežu, pošto je prosto nemoguće isfinansirati i izgraditi novu, kada i postojeća dobro funkcioniše. I na tom planu treba koristiti iskustva drugih gradova. To smo radili godinama kroz aktivnosti raznih udruženja na nivou nekadašnje zajedničke države, pa u okviru asocijacija balkanskih, podunavskih i drugih evropskih zemalja, gde sam bio privilegovan da budem u najužem rukovodstvu. Tako je nedavno bilo i u Beču, na svetskom kongresu snabdevača pijaćom vodom, gde su predstavnici Srbije imali izuzetno zapaženo učešće, i gde se pokazalo da ne zaostajemo kada je u pitanju snabdevanje gradova i naselja pijaćom vodom – ističe Bjelogrlić.
Dokle se stiglo sa Fabrikom vode u Zrenjaninu, šta je pokazalo iskustvo sa brojnim pilot postrojenjima, pitali smo sagovornika.
– Komisija kojoj je povereno da realizuje taj projekat, odlično je uradila posao vezano za izbora izvođača i tehnologije. Sada ostaje da se završi procedura i da se u toku mesec dana potpišu predugovori sa izvođačem radova, kojim će se potvrditi predloženo u ponudi, a potom sledi i realizacija glavnog projekta. Sav posao koji će koštati oko 30 miliona evra, trebalo bi da bude gotov do kraja iduće godine. Od tada će se u gradsku mrežu ubacivati 300 litara vode u sekundi. Kapaciteti nove fabrike biće dovoljni da se pored grada kvalitetnom vodom snabdevaju i okolna sela u takozvanom prvom prstenu.
U „Vodovodu“ je aktuelno bušenje dva bunara, što će, sa pedesetak litara u sekundi, pojačati količinu vode u mreži. Naredne godine uradiće se još pet novih bunara. U toku je i rekonstrukcija električne mreže na izvorištu, odnosno zamena dalekovoda, da bi se izbegla „iskakanja“ koja se događaju uglavnom kada je olujno vreme. U ovaj posao „Vodovod“ ulaže desetak miliona dinara i on se obavlja uglavnom nedeljom pre podne. To je i razlog što je u tom periodu pritisak u mreži slabiji ali, važno je, vode ima.
PESAK - SPORADIČNA POJAVA
Pojavu peska u vodovodnoj mreži direktor „Vodovoda“ tretira kao sporadičnu, a objašnjava je „snagom“ povlačenja, odnosno trošenja, kada iz izdani vode krenu i peščana zrnca.
Ukoliko se negde pojavi pesak, treba se odmah obratiti dispečeru „Vodovoda“ - za hitnu intervenciju ispiranja mreže.